Уређење Јеврејског гробља

ДОМАЋИНСКИ ПРИМЈЕР УРЕЂЕЊА ЈЕВРЕЈСКОГ ГРОБЉА

ДЕРВЕНТА, 11. ЈУЛА /СРНА/ – На Јеврејском гробљу у Дервенти данас је озваничен завршетак друге фазе уређења гробља и одржан помен за Јевреје који су некада живјели у Дервенти и оне који су страдали у логорима смрти током Другог свјетског рата.

Генерални секретар Јеврејске заједнице Добој Дарио Атијас каже да су на иницијативу Јеврејске општине Добој и Републичког секретаријата за вјере, у сарадњи са oпштином Дервента, урађени радови на уређењу јеврејског гробља у Дервенти.

“Ради се о другој фази уређења гробља на локацији Рабић. Ово је домаћински примјер и благослов за грађане Дервенте који се шаље у свијет како треба да се чува и очува историјско насљеђе у градовима гдје више нема Јеврејских заједница. И у наставку биће рађени радови о чијем интензитету смо данас разговарали”, изјавио је новинарима Атијас.

Јеврејско гробље обишли су данас начелник општине Дервента Милорад Симић, замјеник начелника Синиша Јефтић, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, народни посланик Игор Жунић, потпредсједник локалне скупштине Славко Томаш и генерални секретар Јеврејске општине Добој Дарио Атијас.

Начелник општине Милорад Симић рекао је да је прије четири године очишћен један дио гробља, а да се накнадно сазнало да постоји још један дио.

“Поносан сам на урађено. То је народ који је пролазио сличне судбине као и српски народ. Јевреји су обиљежили историју Дервенте у позитивном смислу. У буџету општине планирамо око 40.000 до 50.000 КМ за вјерске заједнице, чиме су финансирани и ови радови”, изјавио је Симић.

Једина Јеврејка у Дервенти Мојка Песах каже да је некада постојала и синагога и вјерује да ће у наредном времену цијела локација гробља бити посјећенија.

“Има људи који су спремни дати и донацију да се цијели простор уреди. Једна улица је добила име Јеврејска и то је заиста добро”, каже Песах.

Према подацима којима располаже Јеврејска заједница Добој, у Дервенти је 1879. године живјело 30 Јевреја, а 1910. године 136, од тога 76 сефардског и 60 ашкенаског обреда.

“После Првог свјетског рата у Дервенти затичемо 40 домаћинстава са више од 300 чланова. Послије Аншлуса – присаједињења Аустрије 1936. године од стране њемачког Рајха, више јеврејских породица из Беча и Граца доселило се у Дервенту бјежећи пред нацистичким терором”, саопштено је из Јеврејске заједнице Добој.

То су биле махом породице познатих стручњака – љекара као што су били доктор Херцог, специјалиста за унутрашње болести, затим доктор Стјепан Пишта Полицер инфектолог, доктор Аделберт Сендри, љекар опште праксе и други. Са овом групом досељеника стигли су и академски сликари Марго и Рикети.

“Нови становници брзо су се уклопили у градску средину, а својим стручним знањима и вјештинама много су допринијели квалитету живљења грађана Дервенте”, наведено је у саопштењу Јеврејске заједнице Добој.

Начелнику општине Дервента Милораду Симићу, директору Републичког секретаријата за вјере Драгану Давидовићу и руководиоцу Радне јединице “Чистоћа” Денису Пјетловићу уручене су захвалнице Јеврејске заједнице Добој.