Šabat Vajehi

Življaše Jaakov u zemlji egipatskoj sedamnaest godina. I bješe dana Jaakovljevih, godina života njegova, sedam godina i četrdeset i sto godina. A kad se približi vrijeme Israelu da umre, pozva on sina svoga, Josefa, te mu reče: »Molim te, ako nađoh milost u očima tvojim, molim te stavi ruku svoju pod bedro moje i učini mi ljubav i istinu: molim te, nemoj me sahraniti u Egiptu! I leći ću dolje sa ocima svojim, i prenijet ćeš me iz Egipta i sahraniti me u njihovu grobnicu!« On reče: »Učinit ću prema riječima tvojim«. On mu reče: »Zakuni mi se!« – i on mu se zakle. I Israel se duboko pokloni prema uzglavlju ležaja.
I dogodi se nakon ovoga da on reče Josefu: »Gle, otac ti oboli.« Nato on uze sa sobom dva sina svoja, Menašea i Efrajima. I on reče Jaakovu: »Evo sin tvoj Josef dođe«, Israel pribra snage svoje i sjede na postelju. Reče Jaakov Josefu: » El Šadaj, B-g svemogući, objavi mi se u Luzu, u zemlji kenaanskoj i blagoslovi me, a potom mi reče: ’Evo, učinit ću te rodnim i mnogobrojnim, učinit ću da postaneš skup narodâ, a potomstvu tvome poslije tebe dat ću ovu zemlju u posjed zauvijek.’ Sad, oba sina tvoja što ti se bjehu rodila u zemlji egipatskoj, prije nego ja stigoh k tebi u Egipat, oni su moji – Efrajim i Menaše će moji biti kao Ruben i Šim’on! A djeca što ti se rodila poslije njih neka su tvoja; a u nasljedstvu svome neka se zovu po imenu braće svoje. Kad se, naime, vraćah iz Padana, na moju žalost, majka tvoja Rahel umrije mi u zemlji Kenaan na putovanju, tek malo pred Efratom. Sahranih je ondje uz put u Efrat, koji je Bet-Lehem.« I ugleda Israel sinove Josefove, pa reče: »Tko su ovi?« Josef reče ocu svome: »Sinovi su to moji koje mi B-g dade ovdje.« I reče mu: »Dovedi mi ih, molim te, i ja ću ih blagosloviti«.

Više o ovosedmičnoj paraša pročitajte u rubrici Divrej Tora sa komentarima u PDF formatu.