Четрдесет некретнина…

Четрдесет некретнина враћено јеврејским општинама

Аутор: Јелена Попадић уторак, 28.02.2017. у 21:26

Током наредних 25 година Савезу јеврејских општина Србије држава ће уплаћивати годишњу помоћ од 950.000 евра, у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника.

Тачно годину дана након ступања на снагу Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, Агенција за реституцију вратила је јеврејским општинама 40 некретнина, површине 3.043 квадратна метра.

У питању су 32 пословна простора, једна зграда и седам станова који се налазе у београдским општинама Стари град, Врачар и Савски венац. Враћено им је и 144 хектара пољопривредног земљишта на територији Новог Кнежевца и Сомбора. Ниједан од враћених објеката нема законског наследника, а враћени су јеврејским општинама на чијем се подручју налазе, као што прописује закон. Јеврејске општине имају  још две године да поднесу захтеве за враћање имовине без законских наследника. Агенција за реституцију ове захтеве требало би да реши за шест месеци, или годину дана уколико је реч о компликованим предметима.

Осим тога, овај закон прописује материјалну помоћ јеврејској заједници. Савезу јеврејских општина Србије, први пут ове године, биће исплаћено 950.000 евра из републичког буџета, а ова сума биће им  уплаћивана једном годишње наредних 25 година. Закон је строго прописао да овај новац може бити коришћен, између осталог, за проучавање и документовање Холокауста, обележавање значајних датума и комеморације, финансијску подршку преживелим жртвама нацистичког режима…

Ова финансијска подршка, како сазнајемо у Савезу јеврејских општина, још није уплаћена на њихов рачун.

– Тај новац би нам много значио, а будући да годинама послујемо у немаштини, прво ћемо морати да платимо одређене текуће трошкове. Осим тога, неопходно је кречење и уређење просторија. Направили смо план трошења новца поштујући законом прописане намене – изјавио је Рубен Фукс, председник Савеза јеврејских општина Србије.

Фукс није желео да коментарише примену Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста без наследника, рекавши да је годину дана примене сувише кратак рок за давање генералних оцена. Слични прописи, према његовим речима, постоје у Румунији, Литванији, Аустрији…

Харис Дајч, потпредседник Јеврејске општине Београд, изјавио је за наш лист да је ова организација изузетно задовољна сарадњом са Агенцијом са реституцију и подсетио је да је Србија прва земља источне Европе која је усвојила закон који омогућава враћање имовине члановима јеврејске заједнице без наследника.

– Ускоро би требало да потпишемо споразум са представницима Градског правобранилаштва који ће нам омогућити што бржи повратак имовине– нагласио је наш саговорник.

Он је додао да су, на предавању о реституцији коју је одржао Страхиња Секулић у просторијама њихове организације, присуствовали представници Америчке амбасаде и Алона Фишер Кам, амбасадорка Израела.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже да је Закон о отклањању последица Холокауста веома важан због трагичне судбине јеврејске заједнице током Другог светског рата.

– Идући корак даље у покушају разрешавања последица Холокауста, овај закон на посебан начин третира јеврејску имовину без наследника  одступајући  од општег законског правила да ова имовина припада држави. Припадницима јеврејске заједнице за време окупације имовина је одузимана само зато што су били припадници тог народа. Србија покушава да исправи ту историјску неправду – наглашава директор Агенције за реституцију.

У случају да се ипак појави законски наследник имовине која је већ враћена јеврејској заједници, ова организација дужна је да му препише имовину у року од месец дана. У супротном, наследник може покренути судски спор против општине. Секулић је напоменуо да се својство законског наследника утврђује у складу са Законом о наслеђивању.

Он је нагласио да враћање имовине без наследника, као и целокупну реституцију, успоравају неосноване жалбе корисника ових некретнина, као и жалбе Државног правобранилаштва. Уколико Министарство финансија одбаци ове жалбе, могуће је и покретање спора пред Управним судом.

– Уз помоћ јеврејске заједнице и амбасаде САД успели смо да се договоримо са државом да се управни спорови против одлука о враћању имовине јеврејској општини покрећу искључиво у случајевима када постоје докази да је повређен закон. На тај начин спречавамо беспотребно одуговлачење поступка и убрзавамо динамику извршење наших одлука – каже Секулић.

Враћене школе, гробља, пословни простори…

У процесу црквене реституције, у складу са Законом о враћању имовине црквама и верским заједницама, Јеврејској општини Београд враћена су: три пословна простора у Улици краља Петра 71, четворособни стан у Тиршовој 5/а, зграде у Улици краља Петра 16 и Јеврејској 16. Јеврејска општина Нови Сад добила је назад, између осталог, зграде Балетске школе и Високе школе струковних студија за образовање васпитача, као и гробље у Бечеју. Јеврејској општини Суботица враћена су два пословна простора и једнособан стан у Улици Димитрија Туцовића 11, зграда Економске школе „Боса Милићевић“, пољопривредно земљиште на Палићу…